Fibrilacija atrija i Wolff-Parkinson-Whiteov sindrom

Fibrilacija atrija spada u hitna stanja ukoliko postoji antegradno provođenje kroz akcesorni provodni put kod Wolff–Parkinson–Whiteova sindroma.

U manifestnom WPW sindromu postoji antegradno provođenje kroz akcesorni put. Ako se razvije AF, zaobilaze se normalni učinci AV–čvora kojima se ograničava frekvencija ventrikula, čime frekvencija ventrikula postane prevelika (ponekad 200–240 otkucaja/min), što može dovesti do fibrilacije ventrikula (vidi SL. 75–14) i iznenadne smrti. Bolesnici sa skrivenim WPW sindromom nisu u opasnosti, jer se u tom slučaju kroz akcesorne provodne putove impulsi ne provode u antegradnom smjeru.

Terapija izbora je DC kardioverzija. Uobičajeni lijekovi za snižavanje frekvencije koji se koriste kod AF nisu učinkoviti, a digoksin i nedihidropiridinski blokatori Ca–kanala su kontraindicirani jer mogu povećati frekvenciju ventrikula i uzrokovati ventrikulsku fibrilaciju. Ako kardioverzija nije moguća, trebalo bi koristiti lijekove koji produljuju refraktorni period akcesornog provodnog puta. Preporučuju se IV prokainamid ili amjodaron, ali može poslužiti bilo koji antiaritmik razreda Ia, Ic ili III.